Svetom upravljaju ideje. Da budem ekstremniji, citiraću DŽ. M. Kejnza: „Ideje oblikuju tok istorije.“ Kejnz je svakako u pravu; bez ideja, bili bismo potpuno paralisani.
Ljudi oko nas često su puni „dobrih“ poslovnih ideja. Čini se da svi imaju tu „odličnu ideju“ za aplikaciju ili platformu koja bi mogla biti sledeći Facebook ili Netfliks. Znate razgovore koji počinju sa – „Samo da ti ispričam jednu ideju koja mi je pala na pamet…“ Ovo se ne dešava samo u privatnim razgovorima; unutar kompanija, takođe možete čuti te ideje o novim funkcijama, inicijativama ili proizvodima.
Ono što je loše u vezi samih ideja je to što se često kaže da ideje same po sebi nisu bitne – bitno je njihova izvedba. To znači da čak i ako imate najbolju poslovnu ideju na svetu, ako je ne sprovedete na način koji funkcioniše u stvarnosti, sama ideja je praktično bezvredna. Upravo ovo sprovođenje ideje u stvarnost čini razvoj novog proizvoda ili usluge tako teškim.
Kako možete znati da li je ideja koju imate uopšte vredna da od nje napravite proizvod? Kako možete biti sigurni da ono što želite da napravite nekom korisniku pruža nekakvu vrednost? Drugim rečima, kako saznati unapred da li je vaša ideja dobra; kako dokazati da je potrebna na tržištu i da postoji publika koja želi da koristi proizvod?
Počnimo sa osnovama. Recimo da verujete da je tržištu i korisnicima potrebna alternativa Goodreads-u, društvenoj aplikaciji i platformi za recenzije knjiga. I imate ideju o tome kako bi alternativa trebalo da funkcioniše i izgleda. Prvo i najvažnije, ovo je vaše uverenje. Verujete da nešto može biti bolje i da je ljudima (korisnicima) potrebna ta bolja stvar – ako se proizvod na kraju pokaže boljim. Drugim rečima, sve ove izjave su vaše hipoteze (ili verovanja) o svetu. Može se ispostaviti da ova verovanja nisu tačna. (Recimo da ne može da se napravi bolji proizvod; kao i da je publika nekog proizvoda već sasvim zadovoljna proizvodom koji trenutno koristi.) Ova pogrešna uverenja su u osnovi promašaja proizvoda. Ljudima često nije potrebno ono o čemu vi maštate, kao što i firme često prave proizvode koji nikome nisu potrebni.
Šta možete učiniti da ne upadnete ovu vrstu ćorsokaka? Postoji čitav niz mera predostrožnosti koje možete preduzeti, ali hajde da pokrijemo najvažnije.
Razmislite o problemu koji rešavate, ne računajte samo na spin-off
Kada ljudi koriste određene proizvode, oni ih koriste jer ti proizvodi rešavaju neke njihove probleme i na određeni način unapređuju njihov život. Izuzetno je važno razumeti probleme koje ljudi imaju i kako pokušavaju da ih reše. Kao što je Teodor Levit jednom napisao, „ljudi ne žele bušilicu od četvrt inča, oni žele rupu od četvrt inča“. Bušilica je rešenje za ljude kojima je potrebna rupa u zidu.
Microsoft-ov Zune, alternativa Apple-ovom iPod-u, završio je kao promašaj jer je bio još jedan proizvod sličan iPod-u. Moglo bi se reći da je to bilo samo još jedno rešenje problema. Pristup sa kojim se ovde krenulo je bio fokus na kopiranje rešenja, a ne na rešavanje problema (lak pristup velikom broju pesama) na mnogo drugačiji ili bolji način.
Čak i ako ne pokušavate da rešite probleme na neočekivan, disruptivan način (razmislite o Spotify-ju u odnosu na iPod), rešenje vašeg proizvoda bi trebalo da bude mnogo bolje od alternative (barem 30%).
Razgovarajte sa korisnicima
Ništa nije bolje od pristupa u kojem direktno razgovarate sa svojim potencijalnim korisnicima ili kupcima. Kada to radite, možete se fokusirati na nekoliko stvari. Koje su njihove bolne tačke sa aktuelnim rešenjima proizvoda? Koji su poslovi koje pokušavaju da završe sa postojećim proizvodima? Koja su alternativna rešenja koja svakodnevno koriste?
Kada su osnivači Airbnb-a uočili slabe performanse kada su lansirali prvu verziju platforme, Pol Grejem, u to vreme predsednik Y Combinatora, savetovao im je da provedu neko vreme sa postojećim korisnicima. Ono što su osnivači Airbnb-a uradili je da su iznajmili kameru i sami snimili nove (kvalitetnije) slike stanova postojećih oglasa na platformi. Ovaj pristup je rešio probleme potencijalnih korisnika koji su sada bili sigurniji da oglasi ne izgledaju tako loše kao na slikama. Ovo je udvostručilo prihod Airbnb-a.
Ono što je ponekad izuzetno teško razumeti je da drugi ljudi, vaši potencijalni kupci ili korisnici, često nisu ista osoba kao što ste vi. Oni mogu biti, i često jesu, različiti od vas u smislu svojih navika, preferencija i potreba. Nikada nemojte olako pretpostaviti da su drugi ljudi isti kao vi jer na osnovu te pretpostavke možete završiti sa proizvodom (ili uslugom) koji odgovara samo malom broju korisnika.
Neka ljudi iskuse vaše rešenje (proizvod/uslugu)
Uvek morate da pokušate da „materijalizujete” svoju ideju. Najgori (mada ponekad nužan) scenario je vaša ideja objašnjena rečima; kako se vaši potencijalni kupci osećaju prema toj ideji? Šta im se sviđa ili ne sviđa? Šta očekuju od takve ideje?
Međutim, uvek morate težiti tome da simulirate vašu ideju. Što se više simulacija približava izgledu i osećaju stvarnog proizvoda, to je bolje jer potencijalni korisnik ima priliku da zaista iskusi o čemu se radi u toj vašoj ideji.
Kada je IBM eksperimentisao sa tehnologijom pretvaranja govora u tekst, želeli su da testiraju kako će se korisnici osećati koristeći tu tehnologiju. Ali umesto da samo objasne kako tehnologija funkcioniše, oni su simulirali celokupno iskustvo. Korisnicima su dali mikrofon da izgovaraju svoj tekst a ono što su videli na ekranu bio je tekst koji su oni izgovarali. Ono što korisnici nisu znali je da se u susednoj prostoriji nalazi daktilograf i on je kucao govor.
Jednom kada budete svedoci kako ljudi reaguju na vaše nameravano iskustvo, naučićete mnogo o korisnicima, svojoj ideji i iskustvu koje želite da im poslužite. U IBMu su tokom gore pomenutog testiranja, uočili razne neočekivane probleme prilikom korišćenja tehnologije pretvaranja govora u tekst. Mnogo je lakše i jeftnije da probleme svog proizvoda uočite na samom početku, dok je još lako sve ispraviti, nego na kraju kada ste u ideju već uložili novac, vreme i energiju, a vraćanje na početak postalo je neizvodivo.