Trening "Konceptualno razmišljanje"
Ključ za inovativno donošenje odluka u poslovnim izazovima.
Šta je konceptualno razmišljanje?
Konceptualno razmišljanje je praksa povezivanja apstraktnih, različitih ideja radi produbljivanja razumevanja, stvaranja novih ideja i donošenja zaključaka na osnovu odluka iz prošlosti. Konceptualni mislioci mogu lako razumeti apstraktne koncepte, poput kompleksnih poslovnih procesa ili nelinearnih aktivnosti u svakodnevnom životu.
Oni su u stanju povezati različite koncepte kako bi pronašli inovativne ideje i razmislili o prethodnim odlukama u cilju poboljšanja budućih rezultata. Ova veština je vredna iz različitih razloga i korisna za ljude na različitim pozicijama u kompaniji.
Zašto je važno konceptualno razmišljanje?
Konceptualno razmišljanje je važno za bolju profesionalni učinak i rezultate, kao i zadovoljstvo poslom. Zaposleni koji praktikuju konceptualno razmišljanje, često mogu pronaći i implementirati kreativna i inovativna rešenja za poslovne izazove, jer su sposobni povezati apstraktne ideje. Često konceptualni mislioci pronalaze dublje zadovoljstvo i predanost svojim profesijama i aktivnostima jer razumeju vrednost koju određeni posao koji obavljaju donosi kompaniji i klijentima.
U zavisnosti od naše ličnosti, konceptualno razmišljanje je prirodnije i za neke ljude lakše i jednostavnije, te zahteva manje fokusa i energije. Za ostale, to je veština u čije razvijanje je potrebno uložiti energiju kako bismo bili uspešniji.
Ko koristi konceptualno razmišljanje?
Konceptualno razmišljanje često se podstiče i primenjuje među menadžerima u kompanijama, ali svaki zaposleni može imati koristi od razvoja veština konceptualnog razmišljanja. Menadžeri i drugi lideri moraju prepoznati veze između različitih funkcija i timova, kako bi kompanija funkcionisala kao jedan uspešan sistem. Međutim, svi zaposleni mogu poboljšati svoj profesionalni učinak praktikujući konceptualno razmišljanje, kako bi unapredili svoje apstraktno razmišljanje i veštine rešavanja problema.
Ljudi sa visoko razvijenom veštinom konceptualnog razmišljanja pokazuju:
Sposobnost identifikovanja obrazaca, zajedničkih tema ili veza koje drugi ne primećuju
Prikupljaju hipotetičke ili apstraktne ideje kako bi formulisali nove uvide
Primećuju mnoge obrasce koji ukazuju na postojanje veza između različitih elemenata
Prepoznaju jedinstvene ili neuobičajene perspektive
Zamišljaju hipotetičke situacije kako bi formulisali nove koncepte
Koriste obrasce za razvoj novih načina obrade informacija
Promatraju i analiziraju podatke za stvaranje novih metoda, tehnika ili procesa
Vide nove mogućnosti secirajući situaciju i ispitujući njene elemente i segmente
Integrišu probleme i varijable u praktični okvir
Razumeju situaciju ili problem identifikovanjem obrazaca ili veza, kako bi se pozabavili ključnim problemima
O treningu
Trening „Konceptualno razmišljanje“ je jednodnevni program (6h trajanja, ne uključujući pauze) koji na praktičan način, kroz kreiranje iskustava, pomaže učesnicima da razviju ovu kompetenciju. Primena konceptualnog razmišljanja je univerzalna, bez obzira na profesiju kojom se učesnici bave, te se jednostavno prilagođava različitim kontekstima i situacijama.
Trening program se sastoji iz modela, alata i vežbi, kroz koje učesnici dobijaju znanje, ali i način kako da primene naučene koncepte u svom poslu i životu.
Učesnici će na treningu proći kroz sledeće teme:
- Konceptualno vs. Praktično razmišljanje
- Talenat vs. Veština u konceptualnom razmišljanju – Šta mogu da razvijem i koliko?
- Postavljanje i preispitivanje hipoteza teme / problema
- Root cause vs. Peripheral cause – analiza potreba i uzroka
- Efekat „Da li ste primetili gorilu?“ – fokusiranje na stvari koje su u drugoj perspektivi
- Prepoznavanje obrazaca i veza između elemenata teme / problema
- Prepreke za uspešno konceptualno razmišljanje:
- Confirmation bias – psihološka prepreka za sagledavanje alternativa
- Illusory confirmation – prepoznavanje nepostojećih varijabli kao jedna od najčešćih „grešaka“ u konceptualnom razmišljanju
- Single action bias – nedostatak konceptualnog razmišljanja i fokusiranje na narednu aktivnost
- Sunk cost fallacy – psihološka prepreka za revidiranje kreiranog koncepta
- Ideacija bez ograničenja – kako treba da izgleda „čist“ kreativni proces
- Rešavanje zadatog problema kroz konceptualno razmišljanje (vežba)
- Korišćenje alata u konceptualnom razmišljanju (BMC, Visual Map, Swot, MindMap, 4 quadrants thinking, Reverse Engineering, Patterns of Success/Begin with the End in Mind, itd.)
- Inspiracija za kreiranje koncepata preuzimanjem primera iz drugih oblasti (vežba)
- Rešavanje studija slučaja iz drugih oblasti (vežba)
- Prolazak studije slučaja vaše kompanije i primena konceptualnog razmišljanja (vežba)
- Predlog za knjige i tekstove iz konceptualnog razmišljanja