Posle 26 godina posvećenih streljaštvu, velikih takmičenja i olimpijskih snova, Zorana Arunović započinje novo poglavlje. Iskustvo koje je godinama gradila pred metom danas prenosi na drugačiju pozornicu – pred publikom, kroz inspirativne govore o fokusu, emocijama, istrajnosti i ostvarivanju velikih snova.
Kao vrhunska sportistkinja, naučila je koliko su važni priprema, strpljenje i donošenje odluka pod pritiskom. Danas, kao Talks and Folks govornica, ta iskustva deli sa drugima, otkrivajući šta povezuje sportska takmičenja i javni nastup, ali i kako izgleda pronaći sebe i izgraditi novu priču nakon završetka jednog velikog životnog poglavlja.
Koliko se Zorana koju danas poznajemo razlikuje od one devojčice koja je prvi put ušla na streljanu?
Uh, Zorana danas je prilično slična onoj Zorani, koja je prvi put ušla u streljanu. Kao i tada, i danas sam stidljiva kada se po prvi put nađem u novom okruženju. I dalje imam puno pitanja, nestrpljiva sam da ovladam novom veštinom, i dalje želim da budem najbolja u nečemu. Sa druge strane Zorana danas zna da je strpljenje najvažnija stvar na svetu, da ništa ne dolazi preko noći, i da je neophodno da ima plan, kog će se pridržavati. I najvažnije – Zorana danas zna da svaki san może da se dosanja.
Godinama si bila u streljani, pred metom i rezultatima. Sada svoje iskustvo prenosiš i kroz priče koje deliš sa publikom. Šta ti je najveća razlika između nastupa pred publikom i nastupa na takmičenju?
Hajde da krenemo sa najvećom sličnošću, a to je trema! Koliko je ne volim, toliko je i volim zato što mi pokazuje da mi je stalo do toga što radim i tera me da budem bolja i obazrivija. Trema, koju sam nekada osećala pre nego što izađem na vatrenu liniju identična je tremi, koju osećam pre nego što izađem na nastup pred publikom. A razlika bi bila jedino u tome što se sada ispred mene ne nalazi meta. Sve ostalo je isto, od temeljne pripreme, preko vizualizacije, treninga, anticipacije potencijalnih problema i taktike kako ću ih prebroditi do radosti nakon uspešno završenog nastupa. Sve je identično, ali opet sve je drugačije.
Kao sportistkinja imala si jasnu metu. Danas, kao govornica, šta je tvoja „meta“ kada izađeš pred publiku?
Danas, kada izađem pred publiku, moj cilj je da prenesem svoje iskustvo, ali i više od toga – da prenesem emociju. Emocija je nešto što sam u svom sportskom životu puno puta morala da potisnem, kako bih bila što racionalnija za trening i meč. Ako uspem da prenesem iskustvo i prenesem emociju – tada je moj nastup uspešan.
Sport te je godinama učio da svaki detalj može da napravi razliku. Koji taj „mali detalj“ danas pravi najveću razliku kada radiš sa ljudima?
To je definitivno taj neki „vajb“ publike. Govor može da bude najbolji na svetu, ali ako ljudi nisu u raspoloženju da prihvate taj govor na način, na koji ga ja interpretiram, to je onda neuspeh. Streljaštvo me je naučilo da uočavam detalje i tu veštinu sam prenela u svet javnog nastupa, te sa lakoćom mogu da „uhvatim“ raspoloženje publike i da prilagodim svoj nastup njihovom senzibilitetu.
Kada govoriš pred publikom, da li još uvek osećaš onu istu vrstu adrenalina koju si osećala pred veliko takmičenje?
Apsolutno! U potpunosti je identičan osećaj, samo što sam se u streljaštvu nekako osećala malo komfornije jer sam ipak trenirala 26 godina, a javni nastup je nešto novo za mene, mada mislim da sam na dobrom putu.
Šta bi volela da ljudi odnesu sa sobom nakon tvog govora: jednu konkretnu tehniku, drugačiji pogled na pritisak ili nešto mnogo ličnije?
Volela bih da sa sobom ponesu ideju da su snovi zaista ostvarivi, ma koliko oni bili veliki, i da su emocije sastavni deo svih velikih snova.
Ako je sport bio jedno veliko poglavlje tvog života, a Talks and Folks nova platforma kroz koju svoje iskustvo deliš sa drugima, šta želiš da bude priča ovog sledećeg poglavlja?
Kako se pronaći ponovo, nakon što završiš najveće poglavlje svog života! Nadam se da će i to naredno poglavlje biti uspešno. Ako ono bude upola uspešno, koliko i streljačko poglavlje biću i više nego zadovoljna.