Nedavno sam na jednoj konferenciji stajao na sceni pred stotinama menadžera i govorio o tome kako smo izgubili fokus. I primetio sam poznat prizor. Nekoliko ljudi u prvim redovima diskretno je spustilo pogled ka ekranima svojih telefona.
Do pre nekoliko godina možda bi na Guglu (Google) potražili neki pojam koji sam pomenuo. Danas mogu da otvore ChatGPT i zatraže da im celu temu mog govora sažme u tri teze. Ili da im za nekoliko sekundi objasni ono o čemu ja govorim narednih 45 minuta.
Ta pomisao me je prvo nasmejala, a onda me je naterala da sebi postavim neprijatno pitanje: „Ako svako u ovoj sali već u džepu ima tehnologiju koja može da ponudi odgovor na gotovo svako pitanje, šta ja uopšte radim na ovoj bini?“
I, još važnije:
Šta danas vredi ekspert u prostoriji u kojoj veštačka inteligencija zna više od njega?
Odgovor je: možda više nego ikada. Samo ne iz razloga iz kojih smo eksperte cenili do sada.
Veštačka inteligencija (AI) nije zamenila ekspertizu. Promenila je ono što u ekspertizi ima vrednost.
Drugim rečima, AI menja ekonomiju ekspertize.
Kraj informacione asimetrije
Decenijama je vrednost eksperta počivala na informacionoj asimetriji. Profesor je znao ono što student nije znao. Konsultant je imao pristup metodologijama i iskustvima iz drugih kompanija. Ekspert je znao nešto što drugi nisu.
Internet je tu prednost počeo da smanjuje. Generativna veštačka inteligencija otišla je korak dalje. Danas više ne morate ni da tražite informaciju. Dovoljno je da pitate.
Zato informacija sama po sebi više nije premium proizvod.
AI može za nekoliko minuta da napravi detaljnu strategiju ulaska kompanije na novo tržište. Ali ne zna automatski da li je uprava spremna da je sprovede, gde će se pojaviti otpor, koliku promenu organizacija može da podnese i koliki rizik je zaista spremna da prihvati.
Tu počinje nova vrednost eksperta.
Informacija je postala jeftina. Kontekst je vredniji. Rasuđivanje je retko. Poverenje je najskuplje.
„Nikad mi ne govori kolike su šanse“
Volim da o AI-ju razmišljam kao o intelektualnom GPS-u.
GPS može da pokaže rute, izračuna najbrži put i upozori na gužvu. Ali ne može da odluči gde želite da stignete i da li je najbrži put ujedno i najbolji.
AI može da pokaže puteve. Ekspert pomaže da odlučimo kojim vredi krenuti.
Pop kultura nam je još pre nekoliko decenija dala preteranu verziju iste dileme.
U legendarnom filmu „Imperija uzvraća udarac“ („The Empire Strikes Back“), Han Solo upravlja Milenijumskim sokolom (Millennium Falcon) kroz opasno polje asteroida, pokušavajući da pobegne imperijalnim TIE lovcima. Droid C-3PO, naravno, panično izračunava verovatnoću uspeha i saopštava mu da su šanse da bezbedno prođu kroz polje približno 3.720 prema 1.
Hanov odgovor postao je jedna od najpoznatijih rečenica iz univerzuma „Ratova zvezda“ („Star Wars“): „Nikad mi ne govori kolike su šanse.“
I proveo je brod kroz asteroide.
I upravo tako sve više izgleda odnos između AI-ja i ekspertize. AI može da analizira mogućnosti, izračuna verovatnoće i preporuči rutu. Ali neko i dalje mora da donese odluku.
Naravno, to ne znači da ekspert treba da ignoriše podatke i slepo veruje intuiciji. Naprotiv. C-3PO i dalje treba da izračuna verovatnoću. Ali Han Solo i dalje mora da upravlja brodom.
A upravo tu iskustvo dobija novu težinu. AI može veoma dobro da objasni šta obično funkcioniše. Iskusan ekspert prepoznaje trenutak kada pravilo više nije dovoljno.
Početnik zna pravilo. Ekspert poznaje izuzetke.
Početnik zna najbolju praksu. Ekspert zna kada treba da je prekrši.
Ali u eri AI-ja ni iskustvo samo po sebi nije dovoljno. Ekspert više ne može samo da ima znanje. Mora da ima stav. I mora da ume da postavi pravo pitanje.
Smrt „sveznalice“
Džim Kolins (Jim Collins), autor jedne od najprodavanijih biznis knjiga svih vremena, „Kako stići od dobrog do odličnog“ („Good to Great“) i jedan od najuticajnijih savremenih mislilaca o menadžmentu, poznat je upravo po tome. Čak i kada ga intervjuišu, Kolins često razgovor okrene pitanjem sagovorniku. Njegovu filozofiju možda najbolje sažima jedna jednostavna rečenica:
„Verujem da su pitanja vrednija od odgovora.“
Nije slučajno što je jedan od ljudi koji su snažno uticali na Kolinsa bio Piter Draker (Peter Drucker), austrijsko-američki autor, konsultant i jedan od najuticajnijih mislilaca XX veka, često nazivan ocem modernog menadžmenta. Draker je bio poznat upravo po tome što svojim klijentima nije servirao gotova rešenja.
Kada ga je Koka-Kola (Coca-Cola) 1992. godine angažovala da sagleda neke od ključnih izazova kompanije, Draker je pripremio analizu od 56 strana. Bavio se distribucijom, brendom, oglašavanjem, strukturom punionica i nizom drugih važnih aspekata poslovanja.
Mogli biste očekivati da dokument od 56 strana jednog od najvećih mislilaca menadžmenta bude prepun odgovora. Draker je Koka-Koli rekao upravo suprotno: „Ovaj izveštaj postavlja pitanja. Ne pokušava da ponudi odgovore.“
To nije bio izuzetak. To je bio njegov način rada. Svoju ulogu konsultanta jednom je opisao još jednostavnije:
„Ja mogu samo da postavljam pitanja. Odgovori moraju biti vaši.“
I tu je možda najzanimljiviji deo cele priče.
Koka-Kola nije angažovala Drakera zato što je znao više o Koka-Koli od ljudi koji su je vodili. Angažovala ga je zato što je umeo da vidi drugačije.
Možda te reči i taj pristup nikada nisu bili relevantniji nego danas. Jer AI postaje izuzetno dobar u davanju odgovora. Ali savršen odgovor na pogrešno pitanje i dalje nas može odvesti u pogrešnom smeru.
Zato vrednost eksperta nije samo u tome da zna odgovor koji drugi ne znaju. Ponekad je njegova najveća vrednost u tome da postavi pitanje koje drugima nije palo na pamet. I da vidi ono što drugi ne vide.
Šta ti vidiš, a ja ne vidim
Kada se pojavila fotografija, moglo se pomisliti da će slikari postati nepotrebni. Mašina je mnogo brže i preciznije reprodukovala ono što vidimo. Ali slikarstvo nije nestalo. Samo se promenilo pitanje.
Više nije bilo dovoljno pitati: „Koliko verno možeš da naslikaš ono što svi vidimo?“
Mnogo važnije postalo je pitanje: „Šta ti vidiš što mi ne vidimo?“
Mislim da se danas isto događa ekspertima.
AI može da reprodukuje ono što već znamo. Ekspert mora da nam pokaže ono što još ne vidimo.
Iluzija ekspertize i inflacija sadržaja
I tu dolazimo do još jednog paradoksa. Nikada nije bilo lakše izgledati kao ekspert. Za nekoliko minuta možemo da napravimo sofisticiranu objavu na LinkedInu, PowerPoint prezentaciju, analizu industrije ili istraživački izveštaj.
Ali upravo zato sadržaj sve manje predstavlja dokaz kompetencije.
Što je lakše proizvesti sadržaj, teže je razlikovati stvarnu ekspertizu od njene simulacije.
Zbog toga rastu vrednost kredibiliteta i poverenja.
Više nije dovoljno izgledati kao neko ko zna. Važno je šta je ta osoba zaista radila. Kako razmišlja kada nema savršenih podataka. Da li razume problem. Da li je spremna da zauzme stav. I, na kraju, da li joj verujemo.
Što je lakše dobiti odgovor, to postaje važnije znati kome verovati kada odgovor ima posledice.
Hrabrost da se stane iza odluke
A tu dolazi još jedna stvar: odgovornost.
AI može da predloži odluku, ali ne snosi njene posledice. Ekspert svojim imenom, iskustvom i reputacijom stoji iza preporuke koju daje. A kada su ulozi veliki, odgovornost ima vrednost.
I možda se upravo ovde ponovo možemo setiti Hana Sola. C-3PO može da izračuna šanse. Ali ako Milenijumski soko udari u asteroid, posledice neće snositi algoritam koji je izračunao verovatnoću. Snosiće ih onaj ko je za komandama.
Nazad na binu
Zato se vraćam onoj sali sa početka.
Ako je moja uloga kao govornika samo da prenesem informacije, publika zaista može da izvadi telefon i za nekoliko sekundi dobije njihov sažetak. Ali publika sa dobrog govora retko pamti sve podatke. Pamti priču. Pamti metaforu. Pamti jednu ideju koju kasnije prepričava kolegama. I, ponekad, pamti jedno pitanje koje joj više ne dozvoljava da na neki problem gleda na isti način.
Ako mogu da uradim to, onda AI nije moja zamena. On je moj alat.
AI može da pokaže sve puteve. Ekspert zna kada nijedan od njih ne vodi tamo gde stvarno treba da stignete.
AI može da izračuna šanse. Ekspert i dalje mora da upravlja brodom.
AI može da generiše odgovor. Ekspert mora da bude spreman da stane iza njega.
Nekada smo eksperte plaćali da nam kažu ono što ne znamo. Sve više ćemo ih plaćati da nam pokažu ono što ne vidimo.
AI nije zamenio ekspertizu. Samo je podigao kriterijume za ono što danas zaslužuje da se zove ekspertizom.
Zato sledeći put kad ti AI ponudi savršen odgovor, ne pitaj odmah da li je tačan. Pitaj se da li si mu uopšte postavio pravo pitanje.