Kako veštačka inteligencija može biti od koristi kompanijama?

Talks and Folks mentor i govornik Andreja Stojić koga najbolje opisuju kao čarobnjaka iz oblasti fizike na kojoj je doktorirao i neko ko je ekspert za veštačku inteligenciju, dao nam je svoje odgovore, mišljenja i viđenja na temu o kojoj se mnogo priča danas i koja menja svet.

1. U čemu je razlika između veštačke inteligencije i mašinskog učenja?

Veštačka inteligencija predstavlja tehnologiju koja omogućuje mašinama da oponašaju ponašanje ljudi, poput učenja ili rešavanja problema. S druge strane, mašinsko učenje predstavlja jednu od oblasti veštačke inteligencije koja omogućuje određenim sistemima da uče na osnovu podataka i unapređuju se na bazi iskustva bez direktnih uputstava.

2. Kako veštačka inteligencija može biti od koristi kompanijama?

Živimo u izrazito kompleksnom i uvezanom svetu. Međusobni uticaji i povezanosti različitih činilaca koji određuju poslovanje zahvataju mnoge sfere života. Sagledavanje kompleksnosti poslovnog ambijenta znači sagledavanje mnogih sfera iz mnogo različitih uglova. Mnogo uglova sagledavanja znači veliki broj višedimenzionalnih podataka.

Šta su potrebni uslovi da svoje aktivnosti usmerimo ka tome da pomoću najboljih mogućih rešenja ostvarimo najbolje moguće rezultate? Jedan od uslova svakako je adekvatno modeliranje kompleksnosti. To je ono što uspešne kompanije već na određeni način čine.

Kompanije koje razumeju važnost modeliranja kompleksnosti poslovnog okruženja i procesa u njemu kroz sagledavanje podataka iz ugla veštačke inteligencije, mogu ostvariti veliki broj benefita. Pre svega, postojeća znanja se mogu komplementirati dubokim i detaljnim uvidom u faktore koji određuju procese iz sfere delatnosti kompanije. Novo znanje obezbeđuje nove ravni sagledavanja poslovanja i povezanosti relevantnih faktora, ukazuje na uzročne veze, trendove, obrasce ponašanja i anomalije, olakšava donošenje odluka, održava kompetitivnost, a poslovanje čini efikasnijim. Novo znanje omogućuje pogled u budućnost, kroz predviđanja, scenarija i preskripciju, odnosno detaljan uvid u ono što je potrebno učiniti da bi se došlo do željenog rezultata. Novo znanje omogućuje virtuelni eksperiment, odnosno mogućnost testiranja čitavog niza opcija pre opredeljivanja i povlačenja konkretnih poslovnih poteza. Važno je napomenuti da je veliki broj procesa generisanja novog znanja moguće automatizovati i učiniti jednostavnim za korišćenje.

3. Da li neke industrije imaju više koristi od veštačke inteligencije u odnosu na druge industrije?

Očigledno je da industrije u kojima se generiše veliki broj podataka mogu imati velike koristi od primene veštačke inteligencije. Međutim, naučna istraživanja ukazuju na činjenicu da se i manji setovi podataka mogu analizirati i interpretirati uz veliku tačnost. U tom smislu čini se da je oblast primene ove tehnologije pre svega ograničena ambicijom kompanija da prikupljaju podatke iz sfere sopstvenog poslovanja.

4. Da li će razvoj veštačke inteligencije smanjiti potrebu za radnom snagom?

Veštačka inteligencija je tehnologija koja menja svet. Ne može se očekivati da u izmenjenom svetu ljudi obavljaju iste poslove. Ova činjenica nije svojstvena isključivo današnjem trenutku. Oduvek je tako. Promene u društvu nose nove potrebe, samim tim i nove vrste delatnosti. Postoje oblasti u kojima su mašine daleko ispred ljudi u obavljanju određenih aktivnosti. Preciznije su, detaljnije, ne umaraju se. Jeftinije su. Niko ne razmišlja o masovnoj proizvodnji hleba ili automobilskih guma ručne izrade. Ko se seća abadžija ili rabadžija?

Gledano statički, različiti vidovi automatizacije, pa i veštačka inteligencija, smanjuju potrebu za angažovanjem ljudi u datoj oblasti u datom trenutku. Gledano dinamički, brzina uvođenja novih tehnologija samo potencira prekvalifikaciju na druge ili otkrivanje novih vrsta delatnosti kao odgovora ljudi na promenu. Takođe, gledano iz ugla pojedinca, kapacitet ljudi za transformaciju otvara nove perspektive za unapređenje kvaliteta života. Gledano globalno, potreba za naprednom primenom modernih tehnologija ima potencijal da vrati obrazovanje na centralno mesto u savremenom društvu, tj. da ga vrati iz domena usluge u domen usvajanja znanja. Veštačka inteligencija za sada ne pokazuje dominaciju u odnosu na prirodnu u snalaženju u nepoznatom. U tom smislu angažovanje ljudi nije ugroženo. Međutim, oduvek je bilo veoma važno s koje strane tehnologije čovek nastupa. Jedno je biti konzument, drugo njome vladati. Iako je pitanje prvenstveno iz domena psihologije ili sociologije, čini se da odgovor pojedinaca i društva u celini na izrazito nelinearnu dinamiku uvođenja savremenih tehnologija može dramatično uticati na tok civilizacije.

5. Koji su najveći izazovi kada je reč o istraživanju i primeni veštačke inteligencije?

Veštačka inteligencija predstavlja jedno od centralnih pitanja ere modernog društva u kojoj dolazi do intenzivne konvergencije tehnologija koje imaju potencijal da izvrše duboku transformaciju čovečanstva i planete Zemlje. Njen uticaj na svakodnevni život je evidentan, ali uticaj na budućnost nije jednostavno predvideti.

Zamislimo blisku budućnost čovečanstva gledajući kroz prizmu veće inkluzije veštačke inteligencije. Pomislimo na obrazovanje, nauku, kulturu ili komunikacije. Siđimo u ravan informacija, razmišljanja, interakcija ili donošenje odluka. Ili uđimo u sferu bezbednosnih ili globalnih socio-ekonomskih procesa, zdravstvenih problema, kvaliteta životne sredine ili poštovanja ljudskih prava.

Upravo ubrzanje i zahvat transformacije koju donosi veštačka inteligencija, nose ogromne rizike. Na primer, neravnomerna raspodela materijalnog bogatstva omogućava malom broju država i kompanija asimetričan pristup tehnologiji i podacima, samim tim i superiornu poziciju u društvu. Takođe, rizici proističu iz načina na koje društvo uspeva da ovakve tehnologije isprati pravnim okvirima, prevenira zlonamerne upotrebe ili sanira već postojeće nejednakosti. Rizici uključuju i polnu, rasnu, etničku ili bilo koju manjinsku diskriminaciju. Uključuju i zaštitu privatnosti i podataka o ličnosti. I mnoge druge. Tehnološki napredak čovečanstva je neupitan. Ispostaviće se da su agilna (re)identifikacija i (re)definisanje principa i vrednosti ključni faktori koji će određivati integraciju modernih tehnologija u društvo i time dominantno uticati na tok civilizacije. Ukoliko fokus bude postavljen na čoveka kao dela prirode i opšte dobro, imamo prava da zamislimo lepu budućnost.